PovediMe.Info - portal za decu
Ukoliko želite da primate informacije o novim dešavanjima na E-mail, prijavite se OVDE

Kako prokrstariti svetom?

Gala&Mama

U Sloveniji smo timarile konje na ergelama blizu Kočevja, radile u azilu za životinje, pravile scenografiju za koncert. Zatim smo na turskoj obali, nadomak Izmira, učestvovale u ekološkim akcijama, pomagale malim drugarima sa invaliditetom da dobiju bolji pristup plaži. I sada razmišljamo na koju stranu će nas odvesti ovogodišnja avantura :)

Rešile smo da prokrstarimo svetom. Svake godine priredimo sebi savršeno neobičan odmor i jedinstvenu priliku da živimo par nedelja u nekoj zemlji zajedno sa lokalnim stanovništvom, upoznajemo izbliza kulturu i običaje, mnogo naučimo, steknemo prijatelje iz celog sveta, ludo se zabavimo, ali i uradimo nešto više nego korisno... Sve što nam klasično letovanje sunca i mora nikada ne bi pružilo. 

Nadomak turskih serija :)

Naročita jagma je za kampovima u Turskoj. Otkako su turske serije preplavile male ekrane, slušam sve više ljudi kako ludi i uzdiše za svega par dana u Istanbulu, za beskrajnim peskovitim plažama, nargilom ili trbušnim plesom, te za jeftinim turskim bazarima i kvalitetnom robom (kvalitetnijom valjda od ove naše kineske)... Nisam ljubitelj turskih serija, nemam čak, na zaprepašćenje mnogih, ni TV u kući, ali me uvek intrigiralo kako to izgleda pravi život u Turskoj, ne onaj nalickani u mondenskim letovalištima ili kada sa vodičem jurite kroz red istorije, red šopinga.

I krenemo Gala i ja tako prošle godine najpre ka Istanbulu, a onda do jednog beskran mirog sela nadomak Šeferihisara, kod Izmira. Smešaj je u šatoru na samoj plaži, za jutarnje umivanje bućnete se u vodu, uveče vas uspavljuje šum talasa, uživate u pravoj Turskoj, nepoznatoj turistima zasigurno.

A naš posao je da u okolnim turističkim mestima podižemo svest o zagađenju, šetkamo po plaži, ćaskamo sa ljudima, zovemo ih da vam se pridruže u skupljanju otpadaka... Dakle, opet red šetnje po plaži, red kupanja.

Gali se ideja o kupanju uvek svidi, ali rad i ne baš, te stalno nagovara baku Ljilju da krene sa nama: „Ti ćeš tamo samo malo da pospremaš, ti to voliš da radiš“, ubeđuje je.

Do skoro je Crno more bilo naš doseg ka Istoku i sve nam je novo: i mlad mesec koji je samo u Turskoj takav, toliko srpast i nestvaran, bukvalno onakav kakav je i na njihovoj zastavi, more koje se proteglo po sred grada, gomila muškaraca sedi na uličnim zidićima i posmatra prolaznike, pa ludi vozači, nepoštovanje saobraćajnih pravila i autobus koji samo što nas nije obe zgazio dok smo najnormalnije prelazile preko pešačkog i to na zeleno svetlo. Posebna priča su tek konobari u Istanbulu, gradu koji je po broju stanovnika jednak Srbiji. Ne znaju engleski, ali su zato spremni da ostave restoran i skoknu do bazara ne bi li vam doneli sve što poželite.

Slatko-slane sarmice od vinovog lišća, turske palačinke, baka koja pravi te iste palačinke na sred restorana i stari tramvaj koji se vuče par kilometrara dugom pešačkom zonom, nestvarni Bosfor i autobusi u kojima vas služe ako u avionu, a svako sedište ima svoj mali TV, bili su tek početak našeg putešestvija.

Iz našeg malog sela na moru obilazili smo lokalne bazare, isprobavali tradicionalne slatkiše, na ležaljkama na plaži slušali izvornu tursku muziku i ispijali čaj. Gala se toliko sprijateljila sa seljanima da su je vodali svuda, prala je sa njima i kamion, išla u džamiju.

Putovanja, lek protiv predrasuda...

U neturističkim selima vreme tako lagano teče. Puž je čak glavno obeležje oblišnjeg grada Šeferihisara. Svako jutro gega se prodavac školjki sa punom tacnom na glavi, prođe po koji pas, oglasi se džamija. Tu je i Murat, lokalni piljar, u čijoj piljari se sami služite jer je zauzet, igra nešto nalik našim dominama, a onda ga jurite do većeri ne bi li ste mu platili. Tu je i mala Sanela, devojčica u kolicima sa kojom se Gala jako brzo sprijateljila, Džan, naš kamp lider, pa Ula i njenu devetogodišnju ćerka Niki iz Nemačke, Tamet i njegov sin Jaz... Ovaj kamp rezervisan je za ljude u kolicima i njihove porodice, plaža specijano zasuta peskom, plitka, milina za decu.

Čišćenje plaže bilo je za Galu zabavnije nego što je i mogla da predpostavi. Svaki dan se potrpamo u prikolicu kamiona, uobičajen način prevoza za lokalno stanovništvo, a za Galu i Niki specijalan doživlja koji dovodi do potpunog ushićenja. Skupljale su čepiće od flaša da njihovi novi prijatelji u kolicima dobiju novi prilaz vodi, igrale su se ona i Niki, pravile u vodi baloneod gumenih rukavica, preskakale talase...

Postojao je još jedan, skriveni, motiv naših putovanja. Gala je pre dve godine, na moje zaprepašćenje, došla iz vrtića sa ozbiljnim rasističkim stavovima – ne voli crne ljude, crnu kosu, kad pomenem druženje sa crncima brizne u plač. Nisu pomagale ni moje priče o najlepšim ženama sveta koje su crne puti, sve dok joj Niki nije postala jedna od omiljenih drugarica.

Od antike do sultaovih palata

Za vikende smo bišli sve turističke atrakcije, ruševine antičkih gradova, pa čak i čuveni Efes, najočuvaniji drevni grad za koji se veruje da su ga osnovale žene ratnice Amazonke. U njemu se nalazilo jedno od sedam svetskih čuda – hram grčke boginje Artemide. Iznad Efesa je kuća Device Marije, a tu je, kažu, i nastalo Jevanđelje po Jovanu. Posebna zanimljivost su okićeni fijakeri koji vas voze po tom ogromnom i razuđenom arheološkom nalazištu. Dobro obratite pažnju na fenomen da su turističke publikacije duplo jeftinije kod preprodavaca nego u muzeju!

Stigle smo i da se vozimo gusarskim brodom, skačemo sa njega u more, zavirimo u skrivene morske pećine iz kojih izbija vruća voda i na čijim obodima se možete poslužiti prirodnom glinenom maskom za lice.

I kao kruna celog putovanja ponovo Istanbul – sultanove palate, Haremluk, Aja Sofija, Plava džamija, iftar sa hiljadama ljudi u parku, neverovatna gozba na otvorenom, i fotografisanje u tradicionalnim kostimima Osmanlija, baš kao u turskim serijama... :)

Ideja za atktivan porodični odmor

Volonterski kampovi organizuju se svake godine u skoro 90 zemalja sveta. A gde vas oni mogu odvesti i šta sve u njima možete da radite, pretražite na sajtu Mladih istraživača Srbije www.mis.org.rs. Obratite posebno pažnju na kampove koji imaju oznaku „porodični“ (u pretrazi kampova selektujte opciju “Family”). To znači da su otvoreni isključivo za roditelje sa decom ili da su otvoreni za sve zainteresovane, ali su i deca dobrodošla.

I čisto da znate, neki porodični međunarodni volonterski kampovi su toliko popularni, da se razgrabe čim se pojave u ponudi.

Tekst i foto: Manuela Graf

*Napomena: Kraća verzija ovog teksta objavljena je u časopisu Blic žena 18. maja 2013. godine



Povedime.Info
Povedime.Info
Povedime.Info
banner3
Copyright (c) 2016 by PovediMe.info. Crteži: Aca Sretenović, CMS: reSPOT